Ono što nas ne ubije, uništiće nas!

Tema više nije politika, nije glupava estrada, nisu ''poznati'' već oni najpoznatiji, oni koje pratimo stalno, zbog kojih se nerviramo, grickamo nokte, a retko kad radujemo. I opet su nam dragi. Reč je naravno, o našim fudbalerima i onom što se zbivalo prethodna 3-4 dana.

Siniša Mihajlović je postao selektor - BRAVO! Pitanje je da li smo imali boljeg fudbalera u prethodnih 2 decenije, teško. Jeste poznat po gafovima, sa Jeremisom, sa Vijerom, pravio je penale i slično, ali je ipak vedeta, svetska klasa. Svi smo voleli da kažemo kako imamo fudbalera koji ima bolju levicu čak i od Roberta Karlosa. Po završetku igračke karijere, bio je pomoćni trener Robertu Manćiniju kada je Inter igrao jako dobar fudbal, zatim je krenuo sam po Italiji. Bolonja, Katanija i Fiorentina bile su njegove stanice, nije imao Bog zna koliko uspeha, ali treba napomenuti da ih je preuzimao u najgorim trenucima, svi su bili jako blizu zone ispadanja. To mu i jeste i nije preporuka da bude selektor, ali eto jeste! Odmah čim je postao selektor dao je svim igračima na potpis Pravilnik ponašanja, gde je uključeno i pevanje himne, svi su sa oduševljenjem to prihvatili. Tu počinje problem. 

Prva utakmica sa Španijom u Sent Galenu bila je i početak priče koja nema veze sa fudbalom. Moderna taktika, dobar izbor fudbalera, neuigrana ekipa, greške koje su nas koštale golova i to je to, na prvi pogled. Dan i po po završetku utakmice, Siniša je odlučio da iz reprezentacije odstrani Adema Ljajića iz razloga što nije pevao himnu. Adem je izjavio da ima svoje razloge i da je on ispoštovao sebe, da bi ga drugi poštovali! Šta god... Njegov otac Sahmir je izjavio da njegov sin zapravo ne zna tekst i da je zato nije pevao, pametan čovek - spustio loptu. A kako je Srbija zemlja sa 3 miliona selektora, svi su se umešali, ispolitizovali tu temu skroz na skroz, bez preke potrebe. 

-Lideri političkih partija iz Novog Pazara su se brže bolje oglasili, kako je Siniša Mihajlović nacionalista, kako nema obzira prema Bošnjacima i slično.

-Gorčin Stojanović, reditelj 2 filma i 2 serije u 25 godina dugoj karijeri, čovek koji je snimio seriju Lisice, priča o fudbalu i pljuje Sinišu Mihajlovića, izjavljuje kako je Mihajlović za njega već bivši selektor, kako je pogrešna taktika sa 3 štopera, izvinite Gospodine Stojanoviću - ko je Vas šta pitao?! Ko ste Vi da se mešate u fudbal?! Da li ste 3 puta šutnuli loptu u životu, tako trapav i kilav?!

-Slobodan Georgijev, urednik nedeljnika Vreme, i on se nešto pita u vezi sa fudbalom?!

Nećete verovati jedini objektivan je bio Aca Informacija, svaka mu čast!

A sad malo ja!

-Kako je Srbija po prvom Članu Ustava država svih građana na njenoj teritoriji, tako Srbija nema NARODNU himnu, već DRŽAVNU himnu. Dakle himna ''Bože pravde'' je himna svih građana Srbije,a ne samo naroda Srba. Šta tu nije jasno? Ništa, sve je jasno! 

-Isti taj Ljajic, koji je neosporan talenat, imao je problem sa Mihajlovićem dok je ovaj bio trener Fiorentine zbog nepoštovanja klupske discipline, preteranim korišćenjem Fejsbuka!!!
-Da li je Ljajić toliko nevin u situaciji sa trenerom Rosijem?! Da li je potrebno samo da tapšete da neko dobije želju da Vas zadavi?

Dakle, iz gore navedenog, ni Adem nije cvećka, Miha je kao i uvek plahovit, smiriće se ta situacija. Ali ako si potpisao nešto, ispoštuj to! Samo da sad ne bude da se krše ljudska i manjinska prava!

Izbori 2012. Deo III

Dođosmo do kraja sage o izborima u Srbiji. Za razliku od stranaka i političara ja sam dosta bolji, završavam priču o izborima, a oni su je tek počeli i vež su nas opteretili. Pošto sam prošao neke ozbiljnije stranke, vreme je za patrljke od stranaka, tj. one koje će preći cenzus, ali zamalo. Tu prednjače sledeći:

Bukvalno!

UJEDINJENI REGIONI SRBIJE - Skupljao je Mlađan Dinkić i skupljao sitne stranke, stranke koje su uvek deo neke velike koalicije i toliko mnoooogo je skupio da po prvim procenama imaće oko 2% na izborima. Baš je postigao rezultat, ali realno gledajući, za sve što je uradio kako da dobije veću podršku. Ipak je on proglašen za najboljeg ministra ekonomije u Evropi tamo neke 2000. i neke godine.  Šta reći za njihovi kampanju, kada im je prvi adut departizacija javnih preduzeća. Ako neko ima svoje kadrove u javnim preduzećima, pa to je sigurno URS, ali 'ajde nema veze.. Idemo dalje, ali računajte na to da je Mlađan Dinkić svojevremeno izabran za najboljeg ministra ekonomije u Evropi!

Isti!

DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE - Uuu, pa zar oni nisu ugašeni. Ko se još seća vremena kada je čuveni i neobavešteni Vojislav Koštunica bio na vlasti. U međuvremenu se promenio, još manje je obavešten, a   politika koju vodi je toliko napredovala, da je od čoveka koji je sarađivao sa evropski nastrojenim, postao političar kome je bliža konzervativna varijanta. Njegova vlast se pamti po tome što je za vreme njegovog mandata izručeno najviše Srba u haški Tribunal (a toliko je pričao protiv toga), prodat je C-Market Mipkoviću  za nepoznatu sumu, prodat je NIS Rusima za sumu koja je više nego duplo manja od tržišne vrednosti.. Treba još nešto? Meni ne!

Ne bih trošio reči o strankama manjina, o kandidatima koji su se kandidovali za mesto predsednika države, mislim toliko su bitni na političkoj sceni, da će imati 0.007% glasova. A u kampanji pričaju kao da će imati potrebnu većinu. Neka ih neka se zanose.

Ono što mogu da konstatujem je to da je strašno kako sve političke stranke menjaju priču, u prevodu svi vrte iste priče, prodaju iste fore. Ko može da garantuje 100 milijardi eura investicija?! Kome pada na pamet da se pravi kanal koji će povezivati sve od Dunava do Egejskog mora?! Ko zna šta će biti sa Evropskom unijom do našeg priključenja (realna je 2020.godina)?! Zašto niko ne priča šta će biti sa Kosovom i Srbima na njemu?! Zašto Vas toliko interesuju pare i vlast?!

Hvala na čitanju! :)

Izbori 2012. Deo II

E pa poštovani moji, da nastavimo sa opisom i pretpostavkama šta nas čeka ako zaokružimo neki broj na listiću na predstojećim izborima. Pošto smo prošli dve najveće stranke, sada je red na one manje, one koje ipak na kraju odluče kako će izgledati sastav Vlade i ta potrebna prosta većina. 

Kao u priči...

SOCIJALISTIČKA PARTIJA SRBIJE-PARTIJA UJEDINJENIH PENZIONERA SRBIJE-JEDINSTVENA SRBIJA - Kakav trojni pakt, baš ozbiljan! Krenuću od prve i najvažnije u toj koaliciji. Šta još reći za stranku koja je 2000.godine bila tako reći politički mrtva, posle 5.oktobra. Ali i pored toga i pored svega, Ivica Dačić je uspeo da se podigne iz pepela i poput Feniksa bude jedan od glavnih stubova proevropske Vlade. Svaka mu čast, zaista. Ipak, pored svega zaista mu treba čestitati. Čovek koji je bio umešan u razne afere, a naročito u aferu ''Kofer'', koji se nezvanično krio, doveo je sebe u situaciju da ON odlučuje kako će izgledati ta naša vladajuća većina. SPS, kao što joj i naziv kaže najviše pažnje obraća na socijalna pitanja, logično. Ali zaista se njihov lider Ivica smučio svima sa stalnim pojavljivanjem na TV-u, šta god da se događa u Srbiji on je prvi koji daje zvanične izjave, aman čoveče smorio si. A poznat je i po tome kako objašnjava šta je i kako je nastao Kalemegdan... Druga partija u koaliciji je PUPS sa nikad mlađim liderom Jovanom Krkobabićem. Čuo sam da PUPS od skoro ima i omladinu, to su verovatno sveži penzioneri. Namerno ili ne, zanimljivo je da je partizacijom Javnih preduzeća u Gradu Beogradu PUPS dobio Javno komunalno Pogrebne usluge, zanimljivo mora se priznati. Treća partija, ali ne i najmanje bitna je JS u kojoj znam samo za Dragana Markovića Žirafu, pardon Palmu. Kao da stranka nema nijednog člana, već samo njega. Svaka mu čast šta je napravio od Jagodine, ali preteruje i on, istripovao se previše, ali ajde. 

Dakle, da zaključim, nisu neki izbor! Ali ipak ukoliko želite da imate obilaznicu pre roka, da dobijete statuu u muzeju voštanih figura u Jagodini, onda oni mogu i moraju biti Vaš izbor.

PREOKRET!!!

LIBERALNO DEMOKRATSKA PARTIJA-SRPSKI POKRET OBNOVE-DRUGI - Nisam imao snage da pišem nazive svih stranaka iz koalicije koju je okupio Čedomir Jovanović, ima ih zaista dosta. Jedan od glavnih u ondašnjem DOS-u Čeda je samoproklamovani naslednik Zorana Đinđića i čini mi se da se baš,baš uživeo u tu ulogu, a svi znamo kakav glas ga prati. U zadnje vreme je počeo i da zamuckuje kad priča, pa nikako ne može da iskaže na pravi način svoje vizije do kraja. On kritikuje sve, apsolutno sve, od Tadića, preko Nikolića, do Dačića i Mrkonjića. On je izgleda najveći opozicionar, a što je najvažnije ne odstupa od svojih nazovi principa, pa ne može da se čuje od njega da menja mišljenja i slično, što je još i pošteno. Makar je poštenije od Q7 koji vozi... Pored njega, stođer te velike, ali ne i jake koalicije je politički podgrejan leš Vuk Drašković.. Umesto da se lepo povuče iz politike i uživa u minulom radu i pisanju knjiga, on ne odustaje. Pa mislim, kada bih ja imao oko 20 stanova i lokala u Beogradu povukao bih se iz politike odmah i ne bih imao nameru da još nešto ''dam'' narodu i državi. 

Na kraju, ova koalicija može biti Vaš izbor u slučaju da mislite da je Čeda jedini naslednik Đinđićeve politike ili ukoliko Vam je Vuk Drašković poklonio neki stan, lokal. Svi znamo da ni jedno ni drugo ne stoji, dakle ništa.

Izbori se bliže, još oko mesec dana je do njihovog održavanja, prošli smo i ovu drugu grupu stranka pa nas čeka još jedan deo, gde će biti oni klasični gubitnici poput Vojislava Koštunice i Mlađana Dinkića. Do tada, uživajte uz predizborne kampanje gde se maze krave, miluje zemlja i bere paradajz!

Izbori 2012. Deo I

                         
                                Raspisani su parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, a raspisivanje predsedničkih još uvek čekamo, pa mislim da treba imati uvid u to ko, šta, kad, kako i gde je ko na političkoj sceni. Znate ono, izađite na izbore, zašto da neko drugi odlučuje umesto Vas i slično. To je potpuno tačno, ali za koga glasati? Šta će nam taj neko doneti? Da li izabrati veće ili manje zlo? To su sve pitanja koja zaokupljuju običnog čoveka u Srbiji kome kupovna moć pada, cena benzina i hrane raste i koji ne zna više za koga da glasa - SVI SU MU SE SMUČILI! 

                               E sad da vidimo sve te stranke koje nam se nude na izborima i šta one nose, šta donose i odnose i zašto ih (ne)izabrati. Počeću od najvećih, naravno, reč je o Demokratskoj stranci i Srpskoj naprednoj stranci.

DEMOKRATSKA STRANKA - Posle pogibije lidera i idejnog vođe Zorana Đinđića, u stranci nema tako jake ličnosti i idejnog vođe koji bi sve vukao napred, kako stranku, tako i državu. Lepo je rekla majka pokojnog Đinđića-''Da je Zoran živ, niko od ovih ne bi bio u Vladi.'' Živa istina verovatno! Kao najveća vladajuća stranka, po meni, ona snosi najveću odgovornost za neuspehe, ali i pohvale za uspešne poteze. Mnogo afera koje nisu proicesuirane, mnogo sumnjivih privatizacija, mnogo neispunjenih obećanja i još mnogo toga što se može zameriti ovoj stranci, samo su neki od razloga zašto neko ne bi glasao baš za nju. Sa druge strane dobili smo status kandidata za EU, hajde neka to bude nešto pozitivno, dobili smo Most na Adi, uveli smo savremeni sistem naplate prevoza, Beograd je postao malo čistiji, uljudniji, osvetljeniji. Eto nije sve tako crno, ima nečeg i dobrog. Došao je Beneton, Fiat je počeo proizvodnju novog modela, Yura je napravila bum sa otvaranjem svojih fabrika, mnoge fabrike su počele da rade kako tako, ali sa druge strane imamo železaru u Smederevu koja nam uzima 10 miliona eura mesečno, hiljade ljudi bez posla, zaduženost preko normalnog nivoai još mnogo toga. Šta ćemo sa tim?! Ne zna se! Eto kratak pregled 4 prethodne godine, koliko je DS na vlasti, stao je u svega 7-8 rečenica, samo plus i minus.

 Kandidat zapredsednika će biti Boris Tadić, za premijera nije predstavljen do sada, kandidat za gradonačelnika Beograda će verovatno biti Dragan Đilas tako da nemamo potpun uvid u izbor kandidata.

SRPSKA NAPREDNA STRANKA - Stranka nastala 2008.-e godine, nije učestvovala na izborima do sada, imaju veliki broj pristalica i najveća su opoziciona stranka u ovom trenutku, a vidim da su prilično moćni, barem finansijski. Tipična stranka koja ima rep, a nema glavu. Ima rep u smislu da je dosta građana opredeljeno baš za njih, a nema glavu u smislu da je mizeran broj akademika, naučnika, ''ljudi od znanja i iskustva'' opredeljeno za njih. Veći broj imena tajkuna sam čuo da su uz ovu stranku, nego imena akademika. Bolje je imati veću glavu, a kraći rep. 

Kako su nastala dva trenutno najveća evropejca u Srbiji Tomislav Nikolić i njegov verni pratilac Aleksandar Vučić nije jasno ni njima samima. Mislim, kao Don Kihot i Sančo Pansa, odvojili su se od Srpske radikalne stranke i krenuli u borbu protiv vetrenjača. Kako ljudi koji su se kleli protiv Evropske unije, sada mogu da pričaju nešto o njoj?! Otkud takav preobražaj, kao da su bili u filmu Transformers!!! Pričaju o 100 milijardi eura stranih investicija kada oni dođu na vlast, pa to je gore od bilo kog obećanja cenjenog Mlađana Dinkića. Mislim da se ne lažemo, svi se bore za narod dok ne dođu na vlast, a onda se bore za sebe i svoje džepove, a opet sve ide preko ovog jadnog naroda, umornog od izbora i obećanja. Ova stranka je dobila vlast u beogradskoj opštini Voždovac i prvo što je predsednik opštine uradio kada je došao na vlast je to da je promenio tablice na službenim kolima, tako da se na njima nalaze inicijali njegovog imena!

 Sa ovom strankom su u koaliciji i neke manje stranke, poput stranke Bogoljuba Karića koji je poznat kao čestit i pošten čovek (ccc namestili mu neke malverzacije) i još neke manje bitne. 

Kandidat za predsednika će biti Tomislav Nikolić, čovek sa SSS, bivši upravnik groblja u Kragujevcu, koji će možda biti i kandidat za premijera ove stranke, mislim siguran sam da ima velike organizacione sposobnosti, ipak je vodio jednu ozbiljnu instituciju, svestran je, tako da bi on bio idealan za obe funckije. Kandidat za gradonačelnika Beograda je Aleksandar Vučić, takođe kao i Nikolić poznat po sposobnosti, ipak je uradio tolike stvari u privredi i kojekuda! Gde?! Kada?! Nigde! Nikad! 

Eto to su dve najveće stranke u Srbiji trenutno i većina građana će birati između njih dve, dok za ostale, manje stranke ostaje i manji deo ''kolača''. Vi dobro razmislite pre nego što izađete na izborno mesto!

U sledećem delu ću predstaviti ostale, manje stranke za koje biste mogli da se opredelite!

Zvezde i zvezdice...

Biće nešto od nas!

Poznati smo mi Srbi kao veliki ljubitelji izučavanja zvezda, njihovog uticaja i slično. Primećujem da nijedna zvezda, ili nijedne zvezde ne utiču na nas kao onih 27 zvezdica na plavoj pozadini. Jasno je da je reč o Evropskoj uniji. 

Naime, dobili smo status kandidata, nismo dobili datum početka pregovora o pristupanju, tako da smo još uvek daleko od pristupa EU. Ali, ono što je najbitnije, mi smo već na centralnim gradskim ulicama okačili zastavice Evropske unije, u Predsedništvu će od sada pored zastave Srbije, stajati i zastava EU, tako da se naš vrh oseća kao da smo punopravni član EU. Da zlo bude veće, naši dragi naprednjaci koji su do pre samo par godina pljuvali po EU, već su izjavili da su ponosni i oni što smo postali kandidat za EU, a svojevremeno su je blatili samo tako.

E sada da vidimo šta nama status donosi, konkretno! 

1. Donosi nam to da možemo da vršimo uvoz i izvoz iz (u) EU bez carina za određene kategorije proizvoda;

2. Strani investitori koji posluju u Srbiji biće na neki način podstaknuti da ostanu ovde ili eventualno prošire poslovnu mrežu po Srbiji;

3. Iz predpristupnih fondova dobijaćemo na godišnjem nivou nešto više od 6 miliona eura;

4. Šalje se dobar signal stranim investitorima.

Eto u kratkim crtama to nam je to, a sada da vidimo šta mi možemo da uradimo povodom svega toga.

1. Šta ćemo mi da izvozimo u EU kada nam je proizvodnja na najmanjem nivou za poslednjih 50 godina?!;

2. Uvoz čak i bez carina za nas je skup, bolje da smo malo mislili na domaću privredu, kako ona da ojača, i pta raditi sa deviznim kursom koji nikako ne pogoduje domaćim kompanijama;

3. To što smo dobili status, znači investitorima, ali ne u toj meri da će sada sigurno ostati i opstati. Ono što mi treba da uradimo je da pre svega obebedimo pozitivnu i zdravu poslovnu klimu, da skratimo procedure pre svega za domaće, a potom i za strane kompanije;

4. Mito, korupcija, reforma pravosuđa, donošenje Zakona i podzakonskih akata koji će poboljšati funkcionisanje administracije i još mnogo toga.

Eto u kratkim crtama šta je do nas, tako da je jasno da nas očekuje mnogo posla, da se ne radujemo previše unapred, jer ipak znam ja da idu izbori i da treba prikupiti što više poena, ali treba biti iskren prema narodu i obavestiti ga da mora da se radi još više, da nije dovoljno da okačimo zastavice EU, da nije dovoljno da čekamo milostinju EU, već da sami stvaramo vrednost! Malo mora da nas zabrine izjava Žoze Manuel Baroza da mu nije jasno kako je Evropska unija primamljiva za neke države u ovom trenutku?! Izjava koja ne može da nas ohrabri, a brine me i ponašpanje nekih zemalja pre svega Rumunije, strašni su! 

Sada smo na manje od pola puta, tako da 'ajmo svi zajedno da se pokrenemo i krenemo napred ka toj Evropskoj uniji!   

Barozo nas ohrabruje! :)

2011!!!

Gledajući 2011-u godinu na ličnom planu sve što sam zamislio ostvario sam, baš je prati dosta uspeha. Mislim da nije fora da sad pišem o svojim uspesima, smorilo bi to pogotovo ''dušmane''. P.S. Treba još da mi se ubije neko tokom citanja bloga ili jos gore da me kune! :)
Za razliku od mene, naše društvo i institucije bolje da što pre zaborave ovu godinu, koja je bila blago rečeno katastrofalna. Privreda je beležila iz meseca u mesec sve veći i veći pad, u prevodu ništa od unapred zacrtanog privrednog rasta. Za razliku od privrede, inflacija je najviše napredovala kod nas i u skoro svakom mesecu je bila na nivou od 2 do 3,5%, što je za zemlju u tranziciji svakako najveći problem. Čudnim spletom okolnosti naša valuta je zajedno sa moldavskom valutom bila najstabilnija u godini za nama. Mnogo nam to pa znači, ako treba da se ugledamo na Moldaviju. Jedino što je kod njih ikad vredelo su devojke zaposlene u bordelima širom Evrope. Jedina svetla tačka u godini za nama je svakako završetak gradnje Mosta na Adi, koji nas košta koliko nas košta, ali makar da ga konačno imamo. Dugo čekani status kandidata za EU nam je izmakao početkom decembra, pa ćemo na njega čekati još ne zna se koliko dok se ne smiluju moćne zemlje ili dok ne ispunimo još neki uslov. Dakle i na planu spoljne politike ništa značajno, još možemo da očekujemo i ukidanje ''belog Šengena'' zbog problema lažnih azilanata. To bi bio vrhunac! U 2011-oj bilo je ne znam tačno koliko, ali svakako mnoooogo štrajkova.Štrajkovali su policajci, sudije, prosvetari, apotekari, medicinari, ali nisu đubretari. Došlo je do otkrivanja (konačno!!!) malverzacija u ''Kolubari'' i u nabavci vakcina za ''svinjski grip''. Da li će neko odgovarati za to, videćemo. Jedna velika estradna zvezda, takozvana ''srpska majka'' dobila je da nosi narukvicu, do duše nije sa brilijantima i dijamantima na šta je ona navikla, ali nosice je godinu dana. Uzmeš pare, vratiš mali deo i još dobiješ narukvicu da nosiš. Pa to ima samo kod nas, realno.
Sve u svemu naše institucije su potpuno zakazale 2011-e godine, potpuno i apsolutno.
Što se tiče našeg društva, takođe kao što sam već rekao-blagi užas. Ništa od obećanih poboljšanja, od višeg životnog standarda, nižih cena životnih troškova. Po istraživanju koje je sprovedeno za tročlanu porodicu (roditelji i jedno dete) dovoljno je 120.000 dinara za pristojan život. Deluje smešno,zar ne?! Eto toliko o društvu za 2011-u godinu, izlišno je bilo šta reći više.
Jedine svetle tačke 2011-e godine su odbojka, vaterpolo i tenis. I odbojkaši i odbojkašice su osvojili zlatne medalje na evropskim prvenstvima i njima treba skinuti kapu. Vaterpolisti su pobednici Svetske lige koja se igrala u Firenci i finalisti svetskog prvenstva koje se igralo u Šangaju. A u tenisu iako nismo odbranili titulu u Dejvis kupu, imali smo na završnom masters turniru u Londonu po prvi put u istoriji 2 predstavnika. Sjajnog Novaka Đokovića koji je postao svetski broj 1. i Janka Tipsarevića koji je sjajnim partijama dosao do mesta broj 9. na ATP listi.
Fudbaleri i košarkaši u totalnom daunu! Fudbaleri i u reprezentativnom i u klupskom smislu jedno veliko ništa! Košarkaši totalno podbacili na Evropskom i zauzeli 8. mesto.
Tako da su nam sportisti donekle osvetlali obraz u 2011.-oj godini. Pored sportista obraz u svetu su nam osvetlali i učenici gimnazija širom Srbije osvajajući medalje na takmičenjima širom sveta. Jedno veliko bravo za njih!
Ostaje nam da sačekamo 2012.-u godinu, nemamo neki poseban razlog da proslavljamo njen dolazak, jer po prvim najavama očekuje nas još jedna teška godina, ali naravno možemo da se nadamo da možda i neće biti toliko strašna i da ćemo nekako u svom tom paklu naći svoj Raj!!

Evropska Unija- DA ili NE?!

EU se ne maže na hleb!!!

Došao je i prošao taj istorijski 9.12.2011. u kome se nije desilo ništa epohalno, već smo dobili jedno potpuno realno otrežnjenje o nekakvom idiličnom snu o Evropskoj uniji. 26:1 je bio odnos u našu korist, ali koncenzus je koncenzus. Žao mi je. Bili smo ubeđeni da ćemo zapravo dobiti status kandidata i šta dalje sa njim da smo ga dobili?! Da li bi plate bile veće?! NE! Da li bi došlo do otvaranja novih radnih mesta?! NE! Toliko priča o statusu koji sem malo simbolike ništa specijalno ne predstavlja. Evropska Unija se ne maže na hleb!!! Naši odnosi sa Kosovom i prema Kosovu su po principu ''kako vetar duva''. Svima je jasno da mi nemamo jasno definisanu politiku prema Kosovu, bilo kao delu naše teritorije, bilo kao samostalnoj i nezavisno proklamovanoj državi. Jel imamo izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast na Kosovu? NE! Dakle nemamo nijedan segment državnosti.. Pitamo se zbog čega je to?! Delom zbog nas, delom zbog drugih. Dakle Kosovo će biti tema još dugo i gotovo sam siguran da će biti uslov za bilo koji korak napred ka Evropskoj uniji.

Evropska unija, unija sa 27 država članica i u okviru koje živi oko pola milijarde ljudi, nikada nije bila bliže svom kraju. Ako ne kraju, onda je svakako neki raskol na pomolu. Naime, ono što je nekada hteo da uradi Napoleon Bonaparta i nije uspeo, uradio je Nikola Sarkozi. Potisnuo je polako, ali sigurno Veliku Britaniju na njeno ostrvo! Evrozona je u krizi kakvu su mnogi predviđali, ali niko ništa nije preduzimao. Da li nam treba i takva Evropska unija? DA! Prvenstveno iz razloga što sa državama članicama imamo najveći spoljno-trgovinski promet, iz razloga što smo iz predpristupnih fondova kao i fondova razvoja dobili ogromna bespovratna sredstva. Mnogo je stvari koje već dobijamo od Evropske unije, a da toga zapravo nismo svesni. Kakvi bi naši odnosi sa Rusijom bili posle pristupa Evropskoj uniji? Lošiji! Rusija ne voli kada neko sedi na dve stolice, poznati su primeri Belorusije, Ukrajine ili Gruzije. Rusija je veliki partner Srbije u spoljnoj trgovini, država koja ima mogućnost veta u Savetu bezbednosti i država koja nije priznala Kosovo. Jel to mali razlog? Jeste! Kosovo nije priznala ni Kina, ni Brazil, ni mnoge afričke i azijske zemlje, kao i južno-američke pa se opet ne hvatamo toliko za njih. Zašto jedna Kina ne bi mogla da bude bolji partner Srbiji od Rusije i EU, naročito u vremenu krize. Druga najveća ekonomija sveta nama ne odgovara?! Držimo se samo puta Brisel-Moskva. Pogrešan put! Iz Beograda put bi trebao da nas vodi na više od 10 destinacija, a nas vodi samo na 2. Malo je, složićemo se! 

Dakle, da se sumira!

EU=DA!

Samo EU=NE!

Rusija=DA!

Samo Rusija=NE!

Zemlje Trećeg sveta=DA!

EU+Rusija+Zemlje Trećeg sveta=Jaka i stabilna Srbija, Srbija sa visokim ekonomskim rastom, sa visokim rejtingom u međunarodnim tokovima! Nije nam kriva ni Nemačka, ni Britanija, ni Rusija što nemamo rezultate, krivi smo mi sami!